Spor familije Leković i Srbijašuma oko 164 hektra šume u selu Vilovi

Nova Varoš – Oko 164 hektara pod šumom u selu Vilovi, familija Leković smatra svojim vlasništvom, dok šumska uprava tvrdi da je to vlasništvo države. Ovaj spor traje decenijama, a ovih dana ponovo je aktuelizovan jer je JP „Srbijašume” rešilo da kao upravljač uđe u posed kako bi obavili beleženje. Meštani sa druge strane poručuju da neće dozvoliti ulazak, jer tvrde da je to njihov privatan posed i da će svim sredstvima braniti svoju imovinu.

Prema rečima Radosava Lekovića spornu šumu koristili su još njihovi pradedovi, ali da je osamdesetih godina prošlog veka bez njihovog znanja, šuma oduzeta i upisana u vlasništvo države.

„Do tada nama niko nije sporio vlasništvo, sekli smo drva, granje i građu za sve što nam je bilo potrebno. A onda je 1985. godine neko bez našeg znanja i odobrenja odlučio da nam se šuma oduzme. U pitanju je nešto više od 164 hektara, mi smo se još 50 – ih godina izdelili i tada je urađeno avionsko snimanje i tačno se zna šta je čije, mi te papire sa tom skicom imamo”, tvrdi Radosav.

Radosav tvrdi da su njihovi preci spornu šumu kupili od age u vreme kada su se Turci povlačili iz ovih krajeva.

„Svi mi znamo da su za tu kupovinu od age postojale tapije, ali su one nažalost izgorele u požaru, a mi smo prost svet i ne znamo gde i kome da se obratimo za te prepise. Mi to sami da rešimo ne možemo, šumska uprava nam poručuje da ih tužimo, a mi opet njima poručujemo da tuže oni nas ako smatraju da su u pravu, mi znamo da je to naše”, kaže Radosav i dodaje da su zbog ovog problema bili prinuđeni da se obrate i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

„Hoćemo da znamo ili je njino ili je naše, ali da neko pošten i nepristrasan svu dokumentaciju istraži i da nam kaže po kom osnovu je ta šuma nama oduzeta”, poručuje ovaj starina..

Njegov rođak Rade Leković kaže da je sporna šuma u katastar upisana pod imenom „Lekovića šuma” i da to jasno govori čije je to vlasništvo, kao i da je čitava šuma okružena privatnim parcelama koje su takođe u njihovom vlasništvu.

„Mi imamo skice iz 1968. godine gde su upisana imena naših deda i pradeda i mi hoćemo da se to sada izdeli naslednicima, ko hoće da se prihvati dela, taj će pošteno državi plaćati porez. Mi verujemo u našu državu i hoćemo da ona arbitrira u ovom slučaju, da nađemo neko rešenje, jer u ovakvoj situaciji niko nema koristi od te šume. Mi imamo papire da je to naše, a od šumske uprave tražimo da ona dostavi svoja dokumenta i dokaže da je šuma njihova”, poručuje Rade.

On postavlja pitanje kako je moguće da neko sedne za sto u kancelariji i odluči o tuđoj imovini a da za to niko od njih ne bude obavešten.

„Cela šuma je okružena privatnim posedima i ja ne znam kako oni misle da ovde uđu, jedino da se spuste iz aviona”.

Milorad Leković tvrdi da su u vreme formiranja Zlatarskog jezera imali identičnu situaciju sa parcelama koje su danas pod veštačkim jezerom, ali da tada vlasništvo nije dovođeno u pitanje i da su im tada Drinsko-limske elektrane sve isplatile.

„Do osamdesetih godina mi smo nesmetano dobijali doznake da možemo da sečemo građu ili šta god da nam je potrebno u toj šumi, jer je sve bilo uvedeno u katastar, tačno isparcelisano”.

Međutim, ono što Milorad vidi kao mogući problem jeste to što tadašnji službenik iz nekog razloga u skice nije uveo imena vlasnika, već samo brojeve katastarskih parcela.

„To se navodi u dokumentu o prevođenju državi kao jedna od stavki i to da je ’zbog aljkavosti službenika vlasništvo nepoznato’. Da nas je tada neko pozvao, bilo koga od nas, to bi bilo rešeno. Naši preci su bili neuki i pre svega verovali su da je zakon iznad svega i da se tako nešto ne može dogoditi, ali je neko njihovu naivnost očigledno zloupotrebio”, veli Milorad.

Tomislav Leković takođe kaže da su postojale tapije još od turskog „vakta”, koje su u izgorele u požaru, kao i da postoje i prepisi koji to dokazuju.

„Neko nam je kazao da prepisi postoje u Skoplju, ali ko od nas zna kako i gde da traži, potreban je i prevodilac, gde mi njega da nađemo, a siguran sam kada bi ušli u dosijee šumske uprave iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, da bi pronašli dokaze, da je na osnovu vlasništva ista ta uprava nama izdavala doznake i to svakom pojedinačnom domaćinstvu. A onda bez našeg znanja to oduzmu i samo nam pošalju odluku”, tvrdi Tomislav.

On kaže da je šumska uprava devedesetih godina pokušala da uđe u šumu, ali kako tvrdi tada su bili dočekani kamenicama.

„A ako sad opet pokušaju, mi ćemo opet kamenje spremiti”.

Šalipur: Šuma je državna, naći ćemo način da u nju uđemo

Sa druge strane šef šumske uprave u Novoj Varoši Aleksandar Šalipur kaže da za njih u ovoj situaciji nema ništa sporno i da je ta šuma po dokumentima državno vlasništvo.

„Za sve se nalazi način i pravni lek i mi ćemo u tu šumu ući i završiti beleženje. Ako oni budu osporavali ili onemogućavali ulaz, mi ćemo i taj problem rešiti uz pomoć nadležnih državnih organa”, kazao je Šalipur.

GZS i PP Media